samo za moju dusu

1. Prošlo je nekoliko meseci od kada se desio zemljotres i srušio terasu prvog sprata zgrade baš ispred Vanjinih nogu. Njoj i dalje nije bilo jasno šta ju je nateralo da se okrene i odšeta. Noćima se budila i razmišljala o tome. Nije mogla ničega da se seti od trenutka kada je izašla iz kluba, nije se sećala kako je stigla do kuće. Samo se sećala te muzike, koja joj se urezala u pamćenje. Pokušavala je da je nađe, ali bezuspešno. Niko joj nije mogao reći koja je to kopozicija, kao da ne postoji. „ To što si čula jeste muzika tvog anđela čuvara. On ti je pesmom rekao šta će se desiti i tako te upozorio.“, rekla joj je baka, kada ju je pitala za savet. „ Rajska muzika. To je ono što si čula dušo."Problem je bio u tome što se njoj muzika nije nimalo činila anđeoskom, niti rajskom. Nekako je bila mračna i tamna. Kao neka crna rupa koja proždire sve pred sobom. Zavodljiva i opijajuća, sa teškim muškim parfemom koji je obavija, delovala je na nju kao čaša nekoliko godina starog viskija predveče. Međutim, ono čega se više uplašila nije bilo to.Prošlo je nekoliko meseci od kako se susrela sa sopstvenom smrtnošću, a ona je želela da se ponovo oseća tako, da joj se vrati osećaj spokoja i mira u trnutku kada kroz njeno telo juri adrenalin. Onaj osećaj toplote kao da ju je neko zagrlio i rekao „ Ne plaši se. Ja ću te čuvati. Sa mnom si sigurna.“Više joj nije bilo bitno ko ju je spasio. Bila mu je samo zahvalna.***Dani su se polako stapali u jedan dug i zamoran period čekanja za nečim glupim i sasvim sigurno ne postojaćim. Sve je delovalo isto kao pre, kao da se ništa nije promenilo. Na fakultetu nije bilo problema, viđala se redovno sa društvom, živela svoj život punim plućima. Ali ono što niko nije znao i što nikome nije pričala jeste njen nedostatak sna.Nije mogla da zaspi. Kad god bi zatvorila oči počelo bi mučenje. Hiljadu misli dolazilo bi u jednom trenutku, okupiralo je i nije joj davalo mira dok ih sve ne katrgoriše i pojednostavi. U početku nije znala šta da uradi, mislila je da će poludeti. Pritisak koji je osećala polako joj je onemogućavao da normalno razmišlja. A onda se setila nečega što joj je neko davno rekao: „Kad te nešzo muči, baci to na papir i biće ti mnogo jasnije.“ Nije znala kada ni ko, ali je toj osobi bila zahvalna. Jednostavnim pokretima olovke precizno je formulisala misli koje su kao hiljade osica zujale i pravije nered. Jednostavnim povlačenjem gumice je brisala neprijatnosti, i ostavljala samo ono što joj je godilo. Mogla je danima odnosno noćima da opstaje bez sna i sedi ispisujući listove i listove pesama, priča, snova, sobsvenih i tuđih, pritom se ne sećajući ničega ujutro. A ujutru se osećala kao da je spavala kao beba, potpuno okrepljena i odmorna. I nikada nije čitala ono što je pisala. Nije to bilo iz straha, niti je bilo iz arogancije. Jednostavno joj nije bilo potrbno da zna šta je pisala. Niti je htela da drugi saznaju, tako da je čuvala sve skriveno.A opet poneke noći bilo joj je najviše stalo da sedi pored prozora i gleda u dvreće koje je označavalo početak Košutnjaka. Čitave večeri bi zurila u mrak, kao da će nešto izaći odatle. Osećala je ponekad da joj neko uzvraća pogled, i iako joj je bilo neprijatno nije skretala pogled. Kada je ispričala svojoj najboljoj drugarici, pogledala ju je tako izbezumljeno, da nije imala drugog izbora nego da joj kaže da se samo šalila.„Hej Keti, jel stvarno misliš da bi ja to radila? Daj, molim te.“, rekla je Vanja osmehujući se.„ Ma ok je. Samo si me uplašila. Za trenutak.... iskrno za trenutak sam pomislila da je to istina. Izvini, u pravu si.“, nesigurno je klimnula glavom. „ Nego, da pređemo na bitnije stvari, ideš li sa nama u podzemlje večeras?“Iako joj ovo očigledno skretanje sa teme jeste smetalo, odlučila je da se pravi da nije primetila. „ Ko sve ide?“„Svi, koliko ja znam.“„Znači neka posebna prilika?“„Pa da.... Gaga i Deki su se pomirili pa da proslavimo.“„Ooo... pa to je nešto posebno. Računajte na mene. Kad se nalazimo?“„Negde oko 11. Ko prvi dodje zauzima mesto. E bežim ja na predavanje. Vidimo se večeras.“Gledala je polako za njom, znajući da će je večeras sačekati šok terapija i psiho revizija. Znala je ona da Gagino i Dekijevo pomirenje nikada nije praćeno proslavom, ionako raskinu posle nedelju dana. Iskreno nikada nije bila načisto sa njima. Postojalo je više razloga za njihovu jo-jo vezu. Tipa odaberite sami, da li je zbog toga što su njihove svađe ličile na boks mečeve, to što nisu mogli jedno bez drugog a nisu podnosili neke osobine koje su posedovali, što su oboje bili strašno tvrdoglavi, ili su jednostavno obožavali seks koji je sledio posle svakog pomirenja. Njihov raskid je bio toliko uobičajen da posle trećeg više i niko u društvu nije pravio neki veliki problem oko toga. Devojke bi izvele Gagu na koncert u KST-u, a momci bi otišli.... pa gde god da su išli da se izduvaju. Vanju to nikada nije zanimalo i nikad  nije pitala. Tako da je znala šta će se večeras desiti. Razgovor koji je morao da se desi. Tako da  je znala da joj je bolje da se pojavi i izdrži dva sata ispitivanja i beskorisnih saveta, nego da eskivira i posle napravi još veći problem. Ono što Vanja nije znala, jeste da joj veče neće proći samo u prijateljski nastrojenom razgovoru vezanom za njenu uzdrmanu psihu. Ne, večeras je plan bio malkice drugačiji.