samo za moju dusu

Zar ti ne osecas?

Hiljadu plamicaka vatre polako lize moju kozu. Vruce mi je. Osecam da toplota izbija iz mene.

Nista ne pomaze. Ni klima, ni ventilator, ni lepeza. Svakog trenutka buknucu u plamen.

Napolju je cetrdeset u hladu, a ja se osecam bolje kad izadjem. Kao da me niza temperatura trenutno hladi, ali nema mi pomoci.  

Kao da imam temperaturu. Za par stepeni sam toplija od bilo cega oko mene.

A osecaj je nevidjen. Tako zavodljiv, tako nezan.

Zelim dodatni suncev zrak na mojoj kozi. Zelim jos toplote.

Necu hladan tus, necu hladno pice, necu more ili kisu.  

Volim Beograd leti...

Volim onaj trenutak kada se grad cini praznim jer su svi otisli na letovanje ili je suvuse vruce da izadju napolje.

Volim kada postane toliko ne podnosljivo vruce da imate osecaj kao da vam se tope cipele zabog usijanog asfalta.

Volim da vidim nasmejane ljude jer nekako deluje da su svi srecniji leti.

Volim onaj osecaj usporenosti, lenjosti i totalne opustenosti jer nema nikakve sanse za produktivno razmisljanje na plus 40 stepeni.

Volim leto i uzivam u njemu.

I ako neko misli da sam luda sto ovo pisem, onda ta osoba ne zna da uziva u zivotu.

Jer ako je smisao leta da se sedi kuci, gleda neki bezvezni tv program, idotski rijaliti sou ili nesto jos gore, onda jos bolje. Jer takva osoba treba da ostane kuci i ne kuka po ceo dan kako je napolju suvise vruce. Leto je. I treba da je toplo.

Enjoy :))