koji ce mi vrag faks??
Moj dobrodusni, najbolji na svetu, tata mi je danas, po ko zna koji put drzao lekciju koju on naziva " lekcijom zivota"
Vidim ja vec sve simptome... Sugestivno namestanje u fotelji, gasenje tv koji je upaljen od jutros, coktanje, prociscavanje grla... Pali se lampica, doduse sa zakasnjenjem, u mojoj glavi sve ganglije vriste " Pali nesreco pre nego sto krene". Odlucujem se da ostavim mog brata kao zrtveno jagnje i kupim svoje prnje da se izgubim, kad cujem iza mene. " Znas, Ivana..." Evo ga, krenulo je, vristi moj mozak, tipicni pocetak, a ja samo zamisljam dedu iz Mucki kako vice during the war. '' Znas, Ivana, ti vec imas sve sto ti treba. Imas krov na glavom. A kako ide vreme imaces i sopstveni stan... Neces morati da se mucis i uzimas kredite kao ostali. Eto ja i mama ne mozemo da ti ostavimo neke pare al ces barem imati stan..." I tako ide ova tirada, a slusam je po ko zna koji put... Trn, drn, zvrc... Medjutim, tockici u mojoj precenjenoj glavi krecu da se okrecu. Dakle, imacu krov nad glavom, neke pare koje sam sama ustedela do tada ( mentalna zabeleska kreni da stedis), nacicu nekako posao. Sto se ja uopste sada mucim i radim ko debil na fakuletu?? E a onda cujem mog dragog roditelja koji zavrsava sa recima: '' Al diplomu ne mogu da ti kupim. Tako da brisi idiote jedan na ucenje. Bolje grej stolicu da polozis nesto u ovom ispitnom roku a ne sto peglas krevet i buljis u kutiju.'' Eto to vam je roditeljska ljubav. P.s. Sve se svodi na ucenje :)