samo za moju dusu

Dogovor oko uranka bi odprilke trebao da zvuci ovako... 

Idemo??

Idemo.

E u mom drustvu on zvuci ovako:

Idemo??

A gde??

 Na Avalu, bili smo na Kosutnjaku vec.

E super. Isto ko prosle??

Da 1000 kinti. Idemo u pon da kupimo sta nam treba.

Znaci da se u subotu svi nacrtate u centru Zakova da se kompletno izdogovaramo. 

I tu bi ste mislili da je kraj.... Ali ne bi bilo zanimljivo da se tu zavrisi zar ne?? Evo danas je subota, naravno od dogovora nema nista. Promenili smo lokaciju pre pet minuta. I za to znaju samo 3 osobe. Smor, zar ne??

Elem jos ima vremena do utorka. Msm juce smo saznali da su nas neki ljudi ispalili, prekjuce da nemamo auto, a ja moje satore (komada 2) + sto i stolice, nema sanse da nosim sama. Al opet to je tako tipicno za nas. :))

Javljam vam sta je bilo na kraju. 

Nedavno sam prisustvovala sceni koja me je zgrozila.

Posle dugog vremena nasla sam se sa par prijatelja is srednje skole. Nisam ih videla oko pola godine i zelela sam da cujem sta ima novo u njihovim zivotima. E sad, morate shvatiti da je moje celo odeljenje bilo neobicno slozno, vecinu vremene, i da je moj utisak bio da smo uvek bili tu jedni za druge, solidarnost i takve gluposti.Naravno malko me je zacudilo to sto se ta grupa s kojom sam se nasla nije cula sa ostatkom, ali boze moj, desava se. Mala digresija ja sam bila van svih tokova zbog porodicnih problema.

Elem, da ne bi javno koristila imena doticnih osoba nazvacu glavne aktere ove price A,B i C, gde je A osoba zenskog pola.

Moja drugarica A je po meni uvek bila divna osoba, uvek nasmejana, optimisticna, malko zbrzana al simpaticna. Skoro, kako sam pre neki dan saznala, je dosla do informacije od strane B,pristojan lik, nista ruzno o njemu, da se na nju lozi C (jos od srednje), nekadasnji dobar drug B, bili prakticno nerazdvojni. I tako nas nesrecnik C krene da salje simpaticnoj A poruke, pokusavajuci da je muva, pri cemu ona kaze njemu da ima decka vec dugo i da od toga nema ic. E sad slozicete se u tome nema niceg loseg. Momak joj se ne svidja i na lep nacin mu daje do znanja da nece biti nista.

Problem je u tome.... Pa doticna gospodjica je mislila da ce biti zanimljivo ako ona te poruke procita u nasem malom, ali ODABRANOM drustvu. Da ce biti zanimljivo da mu se svi za stolom smeju. Jer zaboga kako bi ona ikad mogla da bude sa njim. Tu vec ja zabezeknuto sedim i, da citiram omiljenog lika na fejsu, " znaci neverica" .

Da stvar bude jos gora, kud ces gora al stvarno jeste, gospodin drug clan B maznjava telefon zvezde veceri i salje poruku napacenom C sa sledecim sadrzajem: "Volim te".

Tu krece toboze neka cika i vriska tipa "kako si mogao'' i takvi fazoni, gde jos jedna simpaticna gospodjica vice ''posalji mu poruku da mu je to poslao B. Sto nasa A radi sa neskrivenim odusevljenjem.

Moja savest nalaze da se u ovu pricu ubacim i prokomentarisem da slanjem takve poruke doticni C ce shvatiti da je ogovaran i sigurno mu to nece pasti lako. Da li me je neko poslusao? Ne naravno. Da li me je neko uopste slusao? Ne naravno.

Nekada su ovi ljudi meni poveravali sve svoje tajne, nekada sam im ja bila rame za plakanje, nekada su mi nedostajali samo kad prodje vikend, nekada sam bila ponosna na svoje prijatelje.

Ljudi se menjaju.... Nekad na gore. 

Nekada davno u dalekoj zemlji, izmedju dva jezera, nalazio se grad. U tom gradu u jednoj sporednoj ulici, u cetvrtoj kuci sa leve strane, ne onoj plavnoj, vec beloj, sa ravnim krovom, na drugom spratu, treci prozor levo, zivela je jedna devojcica.

E upravo ta devojcica je.... Pa da budem iskrena nije bila nista posebno niti je uradila ista vredno paznje. Bila je prosecna u svakom pogledu, niti se previse isticala niti se utapala u sredinu. Svi su je voleli, ali nikada nije bila u centru paznje.

A sto vam o njoj pricam?? Pa eto, malko mi je glupo da pricam samo o ljudima koji su neko i nesto, koji su nesto rekli ili uradili...

Zivela je svoj zivot prosecno i njime bila zadovoljna.... Iskreno tako ocu i ja :)

Da vam ispricam jednu pricu o mojoj drugarici. Uh, kakav klise, al zanemaricemo to. :)

Dakle, prica krece tipicno. Boy meets a gril, girl meets a boy. Girl falls madly in love with a boy. They hook up.... Pauza. Nije bas sve tako jednostavno. Jeste upoznali su se, jeste svideli se jedno drugome, ali ne bas na isti nacin. Ona ga je zavolela, a on, pa recimo da je smatrao da mu je mnogo dobra ortakinja. Izlaze svuda zajedno, ne razdvajaju se jedno od drugog, ona pokusava na bilo koji nacin da ga sarmira, da mu se svidi, a ne zna da je vec u tome uspela. Svi joj savetuju da mu prizna sta oseca, jer su zaboga, stvoreni jedno za drugo, kao lice i nalicje.

I tako posle dosta vremena, uz malu pomoc alkohola, ona se odlucuje za ocajnicki potez. Poljubice ga, pa posle moze sve da ode u... E sad logican sled ove price bi bio da ga ona poljubi, on joj prizna da je vec dugo vremena ludo zaljubljen u nju, ne moze da zivi bez nje i tako ti fazoni. Ali, e da nema ovog ali ne bi bilo price, on je bas to vece odlucio da je upozna sa njemu veoma vaznom osobom.

Stoji ona u klubu potpuno skockana, drugarice su joj namestile frizuru, pomogle da odabere autfit, nasminkala se, ma izgleda ko riba ipo. Muzika tresti, ona drzi u ruci trecu casu, votke, u glavi joj je vec haos, zaboravlja tekst koji je naucila napamet, koji je planirala da kaze. Na scenu stupa srcelomac, dolazi pred nju i samouvereno kaze:

''Sreco da te upozanam sa mojim novi deckom.''

Njen mozak vristi dok se pozdravlja sa doticnim. Priseca se svega i trazi i najmanji znak koji bi mogao ovo da objasni. Ne kapira uopste. Brzo promrmlja neko izvinjenje i bezi odatle. 

Polako je hvata pice dok se tetura kuci. Slomljeno joj je srce, oseca se ko sedma rupa na svirali, totalno je smorena. Ali negde u svom umu dolazi do zakljucka da je boli uvo za sve i da je ovo nece dotaci uopste. Seda u poluprazan bus i krece da peva na glas: