samo za moju dusu

Da vam ispricam jednu pricu o mojoj drugarici. Uh, kakav klise, al zanemaricemo to. :)

Dakle, prica krece tipicno. Boy meets a gril, girl meets a boy. Girl falls madly in love with a boy. They hook up.... Pauza. Nije bas sve tako jednostavno. Jeste upoznali su se, jeste svideli se jedno drugome, ali ne bas na isti nacin. Ona ga je zavolela, a on, pa recimo da je smatrao da mu je mnogo dobra ortakinja. Izlaze svuda zajedno, ne razdvajaju se jedno od drugog, ona pokusava na bilo koji nacin da ga sarmira, da mu se svidi, a ne zna da je vec u tome uspela. Svi joj savetuju da mu prizna sta oseca, jer su zaboga, stvoreni jedno za drugo, kao lice i nalicje.

I tako posle dosta vremena, uz malu pomoc alkohola, ona se odlucuje za ocajnicki potez. Poljubice ga, pa posle moze sve da ode u... E sad logican sled ove price bi bio da ga ona poljubi, on joj prizna da je vec dugo vremena ludo zaljubljen u nju, ne moze da zivi bez nje i tako ti fazoni. Ali, e da nema ovog ali ne bi bilo price, on je bas to vece odlucio da je upozna sa njemu veoma vaznom osobom.

Stoji ona u klubu potpuno skockana, drugarice su joj namestile frizuru, pomogle da odabere autfit, nasminkala se, ma izgleda ko riba ipo. Muzika tresti, ona drzi u ruci trecu casu, votke, u glavi joj je vec haos, zaboravlja tekst koji je naucila napamet, koji je planirala da kaze. Na scenu stupa srcelomac, dolazi pred nju i samouvereno kaze:

''Sreco da te upozanam sa mojim novi deckom.''

Njen mozak vristi dok se pozdravlja sa doticnim. Priseca se svega i trazi i najmanji znak koji bi mogao ovo da objasni. Ne kapira uopste. Brzo promrmlja neko izvinjenje i bezi odatle. 

Polako je hvata pice dok se tetura kuci. Slomljeno joj je srce, oseca se ko sedma rupa na svirali, totalno je smorena. Ali negde u svom umu dolazi do zakljucka da je boli uvo za sve i da je ovo nece dotaci uopste. Seda u poluprazan bus i krece da peva na glas: