(Ne)potrebna pomoc
Kazu da barem jednom u zivotu svake osobe na ovoj nasoj malenoj kamenoj sferi zivota, koju nazivamo Zemljom, dodje trenutak kada razmislja o onome sto trenutno preokupira moj napaceni mozak, kako ga od milja naziva meni draga osoba, moja jedna usamljena ganglija....
E bas ta ganglija, danas je odlucila da meni pravi stravicnu glavobolju, nesmisleno trabunjajuci o potpuno ozbiljnim stvarima... Naime, ova ozbiljna stvar zahteva podobnu analizu i resavanje, i ako iskoristimo onaj divni i arhaicni izraz, avaj, sigurna sam bice potpuno besmisleno ovo razmatranje.
Do mojih precenjenih usiju doslo je saznanje, od izvora sasvim bliskom stvaraocu mojih nevolja, da je stvar brzo eskalirala i zahteva moju nepodvojenu paznju, sto je iskreno blago receno i ukusno zacinjeno sa ovih par laskavih reci. U najprostijem recniku gadno su me prevarili. Elem, pokusavajuci da pomogu, mene izvuku iz situacije koja nije zahtevala bilo kakvo izvlacenje, uspeli su da me uvuku u jos vecu zapetljenciju.
Da stvar bude jos gora, eksponencijalnim rastom, za ovu, nazovimo je nezgodu, se proculo, sto mi pravi jos vece nevolje. Jedini nacin da se ova prenaduvana epizoda avanture koju nazivamo mojim zivotom zavrsi, kratko je objasnjen citatom iz jedne fenomenalne serije:
''Sve to treba nabiti na kolac.''