Malko sentimentalnosti
Jednog lepog toplog septembarskog dana upoznala sam jednog momka. To se desilo pre dve godine u dalekoj Astravazi (nije izmisljeno mesto, stvarno postoji ovo je nadimak iz milja), delovao je totalno kul i sprijateljili smo se.
Dve godine su prosle, dosta toga se izdesavalo a mi smo se i dalje povremeno vidjali. A onda kao grom iz vedra neba priznao mi je da mu se svidjam. Moram napomenuti da je to bilo posle ne jedne, ne dve, vec tri kafe. Od tada se vidjamo svaki dan, svaki dan proveden sa njim je predivan. Da mi je rekao neko pre dve godine da cu osecati ovo sto osecam prema njemu, ne bi verovala da je to moguce, da je moguce imati ovakva osecanja. Lepo je biti sa njim, osecati se voljenom i sigurnom, jer me cuva kao malo vode na dlanu.
A sada on ide u Ameriku i pritom nosi moje omiljene i najbolje cvidze, a ja cu da zmirkam na suncu. Ako se slucajno bude usudio da me prevari, podvlacim usudio, procice kroz pakao i nazad i zauvek ostatai u mojoj (ne)milosti. A znam da nece, jer on jednostavno nije takav, ali ako se usudi upozoren je.
Voli te tvoja zver. Mua :D
Ovo je ljubavno ljubavno pismo moje najbolje drugarice svom decku